Sklerotijska ili bela trulež

Maria Popova, florist
Last reviewed: 29.06.2025

Склероцијална или бела трулеж (sclerotinia sclerotiorum) је гљивична болест која погађа широк спектар пољопривредних, украсних и шумских биљака. Бела трулеж је једна од најразорнијих болести, која узрокује значајне губитке у пољопривреди, посебно код усева као што су сунцокрет, соја, парадајз, пасуљ, купус, као и код баштенских биљака и цвећа. Болест карактерише брзи развој и тешко оштећење биљних ткива, што доводи до њиховог труљења. Склероцијална трулеж изазива труљење стабљика, корена, плодова и цветова, што доводи до значајног смањења приноса и квалитета производа.

Циљеви чланка:

Сврха овог чланка је да пружи свеобухватне информације о белој трулежи, укључујући њене симптоме, узроке, дијагностичке методе и лечење. Након читања чланка, читалац ће научити да:

Препознајте знаке беле трулежи.
Разумети факторе који доприносе развоју болести.
Правилно дијагностикујте белу трулеж и разликујте је од других болести.
Користите ефикасне методе контроле ове болести.
Спроведите превентивне мере како бисте смањили ризик од инфекције.

Симптоми и знаци болести

Симптоми беле трулежи се манифестују на различитим деловима биљке, укључујући корење, стабљике, лишће, цветове и плодове. Болест обично почиње од доњих делова биљке и постепено се шири навише.

Инфекција корена и основе стабљике:
- Бела трулеж често почиње инфекцијом корена, посебно код биљака које се гаје у превише влажном земљишту или лошим условима дренаже. На зараженим подручјима појављују се мрље натопљене водом, које се брзо увећавају.
- На корену и у основи стабљике развијају се меке, водом натопљене лезије, које могу прерасти у некрозу. Ова подручја могу постати бела и прекривена слојем сличним пепелници, карактеристичним за белу трулеж.
Инфекција стабљике и изданка:
- На стабљикама се појављују мрље натопљене водом, које временом постају мекане и лако се распадају. Ова подручја су прекривена белим мицелијумом гљивице.
- На погођеним подручјима појављују се карактеристичне беле масе мицелијума, које затим почињу да тамне. Гљивица може продрети у васкуларни систем биљке, поремећавајући транспирацију и снабдевање водом.
- На крају, стабљике се ломе и умиру, а биљка губи стабилност.
Инфекција цветова и плодова:
- У случајевима када су цветови заражени, они губе свој облик, постају воденасти, мекани, а затим почињу да труле. Цветови се претварају у сиве или смеђе масе, где се формирају склероције (тврда гљивична тела).
- На воћу, као што су парадајз, сунцокрет, купус или пасуљ, такође се појављују водом натопљене мрље које постепено прелазе у трулеж. Плодови омекшавају, прекривају се белим мицелијумом и распадају се.
- Плодови и семе заражени белом трулежи губе свој квалитет и постају непогодни за продају или прераду.
Формирање склероција:
- У каснијим фазама болести, на погођеним деловима биљке могу се формирати склероције — црне или тамносмеђе структуре — које служе као извори инфекције у наредним годинама. Ове склероције се често налазе унутар распадајућих биљних ткива, али могу бити видљиве и на површини.
Опште увенуће биљке:
- У случајевима интензивне инфекције белом трулежи, биљке брзо вене, губе тургор, листови жуте, а корен и стабљике се распадају. То доводи до смрти биљке.

Етиологија беле трулежи

Узрочник беле трулежи је гљивица sclerotinia sclerotiorum, која припада роду sclerotinia (породица sclerotiniaceae). Ово је један од најагресивнијих патогена, са широким спектром домаћина. Гљивица може да зарази више од 400 врста биљака, укључујући многе пољопривредне усеве, украсне биљке, па чак и шумске биљке.

Главна карактеристика склеротиније (Sclerotinia sclerotiorum) је њена способност формирања склероција — специјализованих структура које могу да преживе у земљишту и биљним остацима током дужег периода (до неколико година). Ове структуре су тврде, црне или тамносмеђе формације, које помажу гљивици да преживи у неповољним условима. Када услови постану повољни за раст (влажна и топла средина), склероције клијају, формирајући нове заразне структуре — аскоспоре и мицелијум.

Животни циклус беле трулежи

Животни циклус склеротиније (Sclerotinia sclerotiorum) је сложен и укључује неколико кључних фаза:

Клијање склероција: гљивица може преживети као склероције у земљишту и биљним остацима у неповољним условима. Када се појаве повољни услови (влажност, топлина), склероције почињу да клијају, формирајући мицелијум који продире у биљна ткива.
Процес инфекције: аскоспоре, настале током клијања склероција, шире се ветром или водом и слећу на биљке, инфицирајући их. Споре продиру у биљна ткива кроз оштећења или природне отворе, као што су стомате.
Развој мицелијума: мицелијум се развија унутар биљних ткива, уништавајући ћелијске зидове и апсорбујући хранљиве материје. То узрокује труљење и смрт биљних ткива.
Формирање нових склероција: након што гљивица разгради биљна ткива, на површини биљке се формирају нове склероције које могу остати у земљишту и наставити да инфицирају биљке у будућности.
Упорност болести: склероције могу преживети дуге периоде у земљишту и биљним остацима, што омогућава инфекцију у наредним сезонама. Ово подстиче ширење болести и акумулацију патогена.

Услови за развој беле трулежи

Бела трулеж се развија под одређеним климатским и земљишним условима:

Висока влажност: гљивица sclerotinia sclerotiorum преферира влажно окружење, где њене споре могу активно да клијају. Дуготрајна киша, магла и висока влажност ваздуха су посебно опасни.
Температура: оптимална температура за развој болести је 18-24°C, мада гљивица може да расте и на вишим температурама. Међутим, температуре изнад 30°C могу успорити напредовање болести.
Лоша вентилација: густе засаде и лоша циркулација ваздуха стварају влажне услове који погодују развоју беле трулежи.
Слаба дренажа: превлажено земљиште и лоша дренажа стварају повољне услове за преживљавање склероција у земљишту и инфекцију корена.
Оштећења биљака: механичка оштећења, штеточине или друге болести могу ослабити биљке и омогућити гљивицама да продру у биљна ткива.

Неправилна нега:

Прекомерно или недовољно заливање: прекомерно заливање доводи до засићења земљишта, стварајући идеалне услове за раст гљивица. Недовољно заливање слаби биљку, смањујући њен имунитет.
Неправилно осветљење: недостатак светлости смањује фотосинтетску активност биљке, слабећи њен имуни систем, док прекомерно осветљење може изазвати термичка оштећења.

Услови животне средине:

Висока влажност или сувоћа: висока влажност подстиче раст гљивица, док суви услови слабе биљке, чинећи их рањивијима.
Температурне флуктуације: оштре температурне флуктуације, посебно ноћу, стварају стрес за биљку, доприносећи развоју болести.

Лоша санитација:

Контаминирани алати и саксије: коришћење нестерилних алата или контаминираних саксија може пренети гљивицу са једне биљке на другу.
Често премештање биљака: често премештање биљака може их стресирати и повећати вероватноћу инфекције.

Стресни услови биљака:

Прекомерно заливање, сушење, интензивно осветљење или недостатак хранљивих материја: сви ови услови стварају стрес за биљку, слабећи њен имуни систем и повећавајући подложност болестима.

Дијагноза биљних болести

Визуелни преглед

Примарна метода за дијагностиковање беле трулежи је визуелни преглед биљака. Симптоми могу да варирају у зависности од фазе развоја и врсте погођене биљке. Најкарактеристичнији знаци укључују:

Труљење стабљике и корена: на зараженим деловима стабљике или корена појављују се бели, пахуљасти мицелијски израсли. Временом се труљење шири и уништава биљна ткива. На стабљикама се може формирати мека, влажна трулеж.
Формирање склероција: у узнапредовалим стадијумима болести, на погођеним деловима биљке (стабљике, корен, цветови) могу се појавити тврде црне или смеђе формације зване склероције, структуре где гљивица преживљава у неповољним условима.
Труљење плодова: плодови, посебно у пластеницима или на биљкама са високом влажношћу, почињу да труле, прекривени белим мицелијумом. Распадајући делови губе облик и постају мекани, често са непријатним мирисом.
Опште увенуће: биљке са белом трулежи често почињу да увену, губећи тургор, а листови и стабљике постају мекани и воденасти.

Микроскопски преглед

Да би се потврдила дијагноза, може се користити микроскопија. Микроскопски преглед помаже у идентификацији карактеристичних особина гљивице:

Мицелијум гљивица: белу трулеж прати ширење белог мицелијума, што се може посматрати под микроскопом на зараженим биљним ткивима. Мицелијум је често пахуљаст и растресит, покривајући погођена подручја.
Склероције: под микроскопом се могу видети склероције, које су обично црне или смеђе боје. Ове формације су важни дијагностички знаци.

Лабораторијска истраживања

За тачну дијагнозу и потврду присуства склеротиниозних гљивица, могу се користити лабораторијске методе, као што су:

Култивисање гљивица: у лабораторији се гљивица може изоловати из заражених биљних ткива (стабљика, корена, плодова) и култивисати на хранљивим медијумима. Ово помаже у потврђивању врсте гљивица која изазива болест.
ПЦР метода: полимеразна ланчана реакција (ПЦР) може се користити за идентификацију ДНК гљивице у зараженим биљкама. Ово је посебно ефикасно у раним фазама болести када визуелни симптоми могу бити слаби.

Диференцијална дијагноза

Важно је спровести диференцијалну дијагнозу како би се разликовала бела трулеж од других болести са сличним симптомима:

Труљење корена: бела трулеж се разликује од труљења корена по томе што формира карактеристичан бели, пахуљасти раст на површини биљке.
Фузаријумско увенуће: фузаријум изазива труљење, али биљка не развија беле израслине, већ ружичасте, црвене или наранџасте мрље. Жутило и увенуће су такође израженији код фузаријума.
Бактеријске инфекције: бактеријске инфекције узрокују влажне мрље на листовима и стабљикама, које имају воденастију текстуру, за разлику од беле трулежи, коју карактерише раст у облику мреже и доводи до одумирања ткива.

Дакле, дијагноза беле трулежи укључује визуелни преглед, микроскопске студије, лабораторијске методе и диференцијалну дијагнозу како би се искључиле друге болести са сличним симптомима. Што се раније постави дијагноза, лакше ће бити борити се против болести и минимизирати њено ширење.

Лечење склероцијалне (беле) трулежи код биљака

Лечење склероцијалне трулежи захтева свеобухватан приступ, укључујући употребу хемијских средстава, биолошких метода, агрономских пракси и побољшање услова узгоја. Бела трулеж је опасна болест која се може брзо ширити, узрокујући значајну штету биљкама ако се благовремено не предузму мере. Ево неких ефикасних метода за сузбијање беле трулежи:

Употреба фунгицида

Фунгициди су главно средство за сузбијање беле трулежи, јер помажу у контроли развоја гљивица и спречавају њихово ширење на здраве делове биљке.

Контактни фунгициди: ови препарати делују на гљивичну инфекцију на површини биљке. Примери:
- Препарати на бази бакра (као што су бакар сулфат, бордоска смеша) — ефикасни у раним фазама болести.
- Сумпор и препарати који садрже сумпор — помажу у спречавању даљег ширења болести.
Системски фунгициди: ови препарати продиру у ткива биљке, пружајући унутрашњу заштиту. Ефикасни су код дубљих инфекција и отпорнији су на кишу и влагу. Примери:
- Триазоли (као што је топсин-м) — помажу у контроли развоја гљивица унутар биљке и спречавају ширење инфекције кроз васкуларна ткива.
- Стробилурини (као што је фундазол) — ефикасни против широког спектра гљивичних болести, укључујући склероцијалну трулеж.

Примена фунгицида:

Примените фунгициде чим се појаве први знаци болести.
Понављајте третман сваких 7-14 дана, у зависности од обима инфекције и одабраног производа.
Важно је пратити дозу и упутства на паковању како би се избегло предозирање и оштећење биљака.

Уклањање погођених делова биљке

Ако се склероцијална трулеж већ проширила на лишће, стабљике, плодове или корење, важно је уклонити све погођене делове биљке. Ово ће помоћи у заустављању даљег ширења гљивице и смањити ризик од инфекције других биљака.

Фазе уклањања:

Прегледајте биљку и пажљиво одрежите све заражене делове, укључујући лишће, плодове и стабљике.
Користите стерилне алате (као што су маказе за орезивање или маказе) како бисте смањили механичка оштећења здравих делова биљке.
Правилно одложите заражене делове биљака: спалите их или их одложите у затворене кесе како бисте спречили ширење гљивичних спора у земљишту и на друге биљке.

Корекција услова раста

Бела трулеж се развија у условима високе влажности и лоше вентилације, тако да побољшање услова узгоја помаже у спречавању ширења болести и подржава здравље биљака.

Вентилација: обезбедите добру циркулацију ваздуха око биљака, посебно у пластеницима и затвореним просторима. Ово ће смањити влажност и спречити накупљање влаге на листовима и стабљикама.
Заливање: заливајте биљке у корену, избегавајући воду на листовима и стабљикама како бисте спречили стварање повољних услова за раст гљивица.
Уклањање биљних остатака: уклонити биљне остатке, посебно оне погођене труљењем, јер могу послужити као извор инфекције за будуће биљке.

Употреба биолошких агенаса

Биолошки фунгициди се могу користити за сузбијање беле трулежи, пружајући безбедну алтернативу хемијским производима и помажући у смањењу ширења болести.
Примери биолошких средстава:

Триходерма — гљивица која сузбија раст склеротиније и других патогена.
Бацилус субтилис и бацилус амилоликефацијенс — микроорганизми са антисептичким својствима који помажу у заштити биљака од беле трулежи и других гљивичних инфекција.

Ђубрење биљака

Након што су заражене белом трулежи, биљке слабе, па је потребно обезбедити им додатне хранљиве материје за бржи опоравак.

Азотна ђубрива — помажу убрзати опоравак раста, али избегавајте претеривање како бисте спречили прекомерни раст зелене масе, што може ослабити биљку.
Фосфорно-калијумска ђубрива — јачају коренов систем и повећавају отпорност биљака на болести.

Употреба отпорних сорти

Коришћење биљних сорти отпорних на белу трулеж помаже у минимизирању будуће штете од инфекције. Сорте отпорне на ову болест значајно смањују вероватноћу инфекције.

Стерилизација алата

Редовно чистите и дезинфикујте баштенски алат и опрему, као што су маказе за орезивање, маказе, лопате и друго, како бисте спречили ширење инфекције са једне биљке на другу.

Лечење беле трулежи захтева свеобухватан приступ, који укључује и хемијска и биолошка средства, побољшање услова раста и уклањање заражених делова биљака. Важно је благовремено идентификовати болест и предузети мере за њено спречавање и лечење како би се штета свела на минимум и сачувало здравље биљака.

Спречавање склероцијалне (беле) трулежи код биљака

Спречавање склероцијалне трулежи фокусира се на стварање услова који инхибирају развој и ширење гљивице, као и на спровођење мера за смањење ризика од инфекције биљака. Главни циљ превентивних мера је минимизирање фактора који доприносе ширењу патогена.

Избор отпорних сорти

Једна од најефикаснијих метода за спречавање беле трулежи је коришћење биљних сорти отпорних на болест. Модерне сорте су често отпорније на гљивичне болести, укључујући склероцијалну трулеж. Приликом куповине садног материјала, важно је фокусирати се на сорте које имају побољшану отпорност на ову болест, што значајно смањује вероватноћу инфекције.

Плодоред

Плодоред је важна пракса за спречавање накупљања патогена у земљишту. Бела трулеж може да преживи у биљним остацима и земљишту дуже време, а ако се биљке подложне болести гаје на истом месту неколико година, ризик од инфекције се повећава. Редовна плодоред помаже у смањењу концентрације гљивица у земљишту и смањује ризик од поновне инфекције.

Управљање биљним остацима

Важно је уклонити све биљне остатке, посебно оне заражене белом трулежи, како би се спречило презимљавање и ширење патогена. Листови, стабљике и плодови остављени на пољу могу послужити као извори инфекције, пружајући патогену медијум за преживљавање и ширење.

Препоруке за управљање биљним остацима:

Сакупите и уништите све биљне остатке, на пример, спаљивањем или одлагањем у затвореним кесама.
Не остављајте заражене делове биљака у гомилама компоста, јер могу постати извор даљег ширења болести.

Оптимизација услова узгоја

Бела трулеж се развија у условима високе влажности и лоше вентилације, тако да стварање оптималних услова за биљке игра кључну улогу у превенцији болести.

Вентилација:

Обезбедите добру циркулацију ваздуха око биљака, посебно у пластеницима, како бисте спречили накупљање влаге.
Редовно проветравајте пластенике и друге затворене просторе.

Заливање:

Заливајте биљке у корену, избегавајући воду на листовима и стабљикама како бисте спречили стварање повољних услова за гљивице.
Кап по кап помаже у одржавању оптималног нивоа влажности земљишта без стварања услова за раст гљивица.

Малчирање:

Малчирање помаже у одржавању стабилне влажности земљишта, спречавајући прегревање или брзо сушење.
Промовише здрав развој корена и смањује ризик од гљивичних инфекција.

Редовна инспекција биљака

Стално праћење стања биљака омогућава рано откривање беле трулежи. Ово је важно за благовремену контролу болести и спречавање њеног ширења.

Препоруке за инспекцију:

Редовно проверавајте биљке да ли имају знаке труљења, као што су мрље на листовима, водом натопљена подручја на стабљикама или плодови који су постали мекани и деформисани.
Када се појаве први знаци инфекције (нпр. смеђе или сиве мрље), одмах уклоните погођене делове биљке како бисте спречили ширење инфекције.

Употреба фунгицида за превенцију

Превентивни третмани фунгицидима помажу у спречавању инфекције белом трулежи пре него што се болест манифестује. Фунгициди примењени у раним фазама вегетације, посебно у условима повећане влажности и кише, значајно смањују ризик од болести.

Примери фунгицида:

Контактни фунгициди: препарати на бази бакра (као што су бакар сулфат или бордошка смеша) ефикасно штите биљке од гљивичних болести и користе се за спречавање беле трулежи.
Системски фунгициди: препарати попут ридомил голда и топсин-м продиру у биљна ткива и пружају дугорочну заштиту од болести.

Употреба биолошких метода заштите

Да би се побољшала отпорност биљака и минимизирао утицај хемијских супстанци, могу се користити биолошки фунгициди. Ови препарати су еколошки безбедни и погодни за органску пољопривреду.

Примери биолошких препарата:

Триходерма — гљивица која сузбија раст беле трулежи и других патогена.
Бацилус субтилис и бацилус амилоликефацијенс — микроорганизми са антисептичким својствима који помажу у заштити биљака од беле трулежи и других гљивичних инфекција.

Стерилизација алата и опреме

Да би се спречило ширење патогена између биљака, важно је редовно чистити и дезинфиковати баштенски алат и опрему, као што су маказе за орезивање, маказе, лопате и друго. Ово помаже у спречавању механичког ширења инфекције и минимизирању вероватноће инфекције.

Стерилизација земљишта

Пре садње нових биљака, неопходно је стерилисати земљиште, посебно ако је коришћено за биљке заражене белом трулежи. Ово помаже у спречавању ширења патогена у земљишту и смањује ризик од болести.

Спречавање беле трулежи код биљака захтева свеобухватан приступ, укључујући правилну негу биљака, употребу отпорних сорти, придржавање плодореда, стварање оптималних услова за узгој и примену хемијских и биолошких средстава. Редовни прегледи и превентивни третмани помоћи ће у заштити биљака од беле трулежи и других болести.

Нега заражених биљака

Изоловање заражених биљака:

Одвојите заражене биљке од здравих како бисте спречили ширење штеточина. Ово помаже у смањењу ризика од инфекције других биљака.

Обрезивање и уклањање погођених делова:

Пажљиво уклоните заражене листове, стабљике и корење: ово ће омогућити биљци да усмери ресурсе на здраве делове и повећа шансе за опоравак.

Третман биљака:

Користите одговарајућа средства за борбу против штеточина и патогена: третирајте биљке фунгицидима или органским средствима у зависности од стадијума болести.

Опоравак након болести:

Редовно заливање, ђубрење и обезбеђивање оптималних услова за опоравак биљке: одржавајте равнотежу воде, хранљивих материја и осветљења.

Посебне препоруке за различите врсте биљака

Цветнице (орхидеје, геранијуми, филодендрони):

Брига о овим биљкама подразумева одржавање оптималне влажности и температуре, спречавање стагнације воде и редовне прегледе за гљивичне болести.
Цветнице су посебно подложне гљивичним инфекцијама, па им је потребна додатна пажња како би се избегли услови попут прекомерне влажности, која може подстаћи белу трулеж.

Зелено лиснате биљке (пацхира, сансевиериа, замиоцулцас):

Ове биљке су генерално отпорније на белу трулеж, али и даље захтевају пажљиву негу, посебно у условима високе влажности.
Избегавајте прекомерно заливање и обезбедите правилну дренажу како бисте спречили пренатрпавање, што може створити погодно окружење за раст гљивица.

Сукуленти и кактуси:

Сукуленти су мање склони белој трулежи, али се могу заразити ако се превише заливају или су изложени прекомерној влази.
Ове биљке преферирају сувље услове, а заливање треба обављати штедљиво, дозвољавајући земљишту да се осуши између заливања.

Тропске биљке (спатифилум, фикус Бенџамин):

Тропским биљкама су потребни посебни услови за спречавање беле трулежи, укључујући одржавање оптималних климатских услова, избегавање преплављивања и редовне превентивне третмане.
Ове биљке успевају у влажним срединама, али треба водити рачуна да влажност није прекомерна и да је земљиште добро дренирано.

Стручна помоћ и консултације

Када се консултовати са специјалистима:

Ако симптоми болести напредују, а кућне методе нису ефикасне, важно је консултовати се са специјалистом ради тачне дијагнозе и препорука за лечење.
Консултовање са стручњаком је посебно важно ако је биљка вредна или има сентиментални значај.

Врсте услуга које нуде стручњаци:

Специјалисти могу да пруже дијагностику, третман биљака и савете о нези биљака и превенцији болести.
Такође могу помоћи у напреднијим третманима или идентификовати потенцијалне проблеме пре него што се прошире.

Избор специјалисте:

Приликом избора стручњака, важно је узети у обзир њихове квалификације и искуство. Препоручује се консултација са сертификованим агрономима или фитопатолозима са позитивним рецензијама и доказаним искуством у управљању здрављем биљака.

Закључак

Резиме:

Бела трулеж је озбиљна гљивична болест која захтева пажљиву пажњу и благовремену интервенцију. Разумевање узрока, симптома и метода сузбијања помаже у ефикасној заштити биљака од оштећења.
Редовна нега и праћење су кључни у спречавању и сузбијању беле трулежи, јер рано откривање значајно повећава шансе за успешно лечење.

Значај редовне неге и праћења:

Редовна провера стања биљака и пружање правилне неге могу помоћи у спречавању појаве и ширења болести.
Примена најбољих пракси у нези биљака, као што су оптимизација заливања, осветљења и вентилације, обезбедиће здравије биљке које су отпорније на болести попут беле трулежи.

Мотивација за акцију:

Користите знање стечено из овог чланка да бисте одржали здравље својих биљака и спречили њихову инфекцију белом трулежи. Предузимање раних мера може спречити значајну штету и одржати естетску и функционалну вредност ваших биљака.

Често постављана питања (FAQ)

Склеротинија је гљивична болест коју изазива патоген sclerotinia sclerotiorum. То је једногодишњи паразит који погађа широк спектар усева, укључујући купус, пасуљ, сунцокрет, соју, грашак и многе друге. Болест карактерише формирање белих мицелијских филмова на погођеним деловима биљке и развој склероција — тврдих структура које омогућавају гљивици да преживи у неповољним условима.

Које биљке су најосетљивије на труљење склеротиније?

Склеротинија трулеж погађа преко 400 биљних врста, укључујући:

Купус и друге крсташце
Сунцокрети
Пасуљ и грашак
Соја
Шаргарепа
Црни лук
Парадајз
Краставци
Бобице (нпр. јагоде)

Разноврсност погођених усева чини склеротинијску трулеж озбиљном претњом пољопривредној производњи.

Који су главни симптоми склеротиније трулежи?

Главни симптоми укључују:

Бели пахуљасти мицелијум на листовима, стабљикама и плодовима.
Смеђе или црне склероције видљиве на површини захваћених ткива.
Одумирање ткива и увенуће биљака.
Појава водених мрља на листовима.
Труљење корена и стабљике у тешким случајевима.

Рана дијагноза омогућава спровођење контролних мера.

Како се шири склеротинија трулеж?

Склеротинија се шири кроз:

Склероције: тврде структуре способне да преносе гљивицу на велике удаљености ветром, водом или механичким средствима.
Споре: влажни услови подстичу стварање спора, које се шире ваздухом.
Заражени биљни остаци: опало лишће и други органски материјали служе као извор инфекције за следећу сезону.

Влажно време и висока влажност ваздуха подстичу брже ширење болести.

Који услови подстичу развој склеротиније?

Развој склеротиније трулежи стимулишу следећи фактори:

Висока влажност и дуготрајне падавине.
Температуре између 15°C и 25°C, оптималне за раст гљивица.
Густе засаде које повећавају влажност унутар крошње.
Лоше пољопривредне праксе, као што су неадекватна дренажа и прекомерно наводњавање.
Присуство заражених биљних остатака на пољу.

Контролисање ових фактора помаже у смањењу ризика од инфекције.

Како дијагностиковати склеротинијску трулеж код биљака?

Дијагноза се поставља на основу визуелног прегледа и укључује:

Посматрање белог мицелијског покривача и склероција на погођеним деловима биљке.
Анализа симптома као што су увенуће и труљење ткива.
Лабораторијске методе, укључујући микроскопију и културално пресађивање, ради потврђивања присуства склеротиније склеротиорум.

Рана дијагноза омогућава ефикасну контролу ширења болести.

Које превентивне мере постоје за труљење склеротиније?

Главне превентивне мере укључују:

Плодоред: наизменична садња усева који нису подложни болести помаже у смањењу акумулације патогена у земљишту.
Уклањање биљних остатака: уништавање опалог лишћа и других органских материјала смањује извор инфекције.
Избор отпорних сорти: садња сорти које су мање подложне склеротинијској трулежи.
Оптимизација пољопривредних пракси: правилно заливање, обезбеђивање добре дренаже и адекватна вентилација.
Коришћење малча: смањује појаву болести задржавањем влаге и спречавањем спора да доспеју до биљака.

Комбинација ових мера обезбеђује ефикасну превенцију болести.

Како лечити склеротинијску трулеж код биљака?

Лечење подразумева свеобухватан приступ:

Фунгициди: употреба хемијских или биолошких фунгицида за сузбијање гљивица. Важно је пратити препоруке за дозирање и време примене.
Уклањање погођених делова: уклањање и уништавање заражених листова, стабљика и плодова.
Оптимизација пољопривредних пракси: побољшање дренаже, смањење густине садње и обезбеђивање адекватне вентилације.
Биолошке методе: коришћење микробних препарата који се такмиче са гљивицом.

Рани и благовремени третман минимизира штету од болести.

Да ли се органске методе могу користити за борбу против склеротиније?

Да, органске методе укључују:

Биолошки фунгициди: производи на бази микроорганизама који сузбијају раст склеротиније (Sclerotinia sclerotiorum).
Апсорбенти и природни екстракти: неки биљни екстракти имају фунгицидна својства.
Плодоред и малчирање: смањују популацију патогена у земљишту.
Компостирање: високе температуре током компостирања уништавају склероције.

Органске методе могу бити ефикасне када се комбинују са другим мерама контроле.

Како склеротинија трулеж утиче на принос усева и квалитет плодова?

Склеротинија значајно смањује принос усева и квалитет плодова:

Губитак приноса: труљење плодова их чини непогодним за продају или конзумацију.
Смањен квалитет: погођене биљке губе своју украсну и хранљиву вредност.
Ослабљене биљке: увенуће и пропадање ткива ослабљују биљке, чинећи их рањивим на друге болести и штеточине.
Економски губици: смањени принос и квалитет доводе до финансијских губитака за пољопривреднике.

Ефикасна контрола склеротиније је важна за одржавање приноса и квалитета усева.

Овим се завршава водич о белој трулежи. Редовно праћење, правилна нега и благовремена интервенција су кључеви за очување здравља биљака и спречавање ширења ове деструктивне болести.